Agrobudžet 22,6 miliona eura: Velika podrška proizvođačima i ribarima

Agrobudžet 22,6 miliona eura: Velika podrška proizvođačima i ribarima

1204
3
Podijeli
 

danijela stolica rj 080216Vlada Crne Gore je na posljednjoj sjednici usvojila agrobudžet za ovu godinu vrijedan 22,6 miliona eura, kako bi poljoprivrednici imali vremena da se upoznaju sa mjerama koje će budžetom biti podržane.
Gostujući u studiju Radija Jadran, generalna direktorka Direktorata za poljoprivredu i ribarstvo, Danijela Stolica, istakla je da ovogodišnji agrobudžet veći kad je riječ o izdvajanju nacionalnih sredstava, ali je na nivou prošlogodišnjeg kad je riječ o ukupnim sredstvima:
„Ukupna sredstva su 22,6 miliona eura, od toga je 16,2 miliona iz nacionalnih sredstava, a 6,4 miliona obezbijeđena su iz sredstava EU, odnosno kredita Svjetske banke. Kao i prethodnih godina trudili smo se da agrobudžet usmjerimo što više na investicije, odnosno modernizaciju poljoprivredne proizvodnje, a 53% budžeta je za mjere ruralnog razvoja, odnosno 8,6 miliona eura, a za subvencije je izdvojeno 5,7 miliona eura. Za sektor ribarstva biće izdvojeno 348 hiljada eura, odnosno 48 hiljada više nego prošle godine“, pojasnila je Stolica.
Kad je riječ o sektoru maslinarstva, tu su vijesti jako pozitivne jer je izdvojeno duplo više sredstava za ovu oblast nego prošle godine:
„Raspolažemo sa 200 hiljada eura. Kao i prethodnih godina, sa 50% podržavamo sadnju novih maslina, kupovinu opreme za proizvodnju ulja, ali ove godine imamo i dodatnu mjeru u okviru Javnog poziva koji će uskoro biti objavljen – priprema nekorišćenog zemljišta i njegovo privođenje namjeni za sadnju maslina“, dodala je Stolica.
Radi se i na projektu Registra poljoprivrednih gazdinstava, zatim identifikaciji zemljišnih parcela tzv ELPIS, gdje će biti upisana i maslinarska gazdinstva.
„Poseban katastar maslina se neće raditi, jer to nije ni obaveza Ministarstva poljoprivrede. Prošle godine smo usvojili novi Zakon o maslinarstvu, a obaveza maslinara je da se upišu u registar maslinara i registar proizvođača maslinovog ulja. Stoga ovom prilikom pozivam maslinare da se upišu u registre, inače, neće moći da koriste podrške iz agrobudžeta“, pojašnjava dalje Stolica.

Podsticaj za ribarstvo i maslinarstvo sve veće

suscepan maslineOvogodišnji budžet, kao i proteklih godina, donosi niz pogodnosti poljoprivrednim proizvođačima, kako bi unaprijedili proizvodnju, pa tako i ribari i maslinari.
„Svi koji žele da sade masline, mogu da iskoriste 50% podrške investicije, a maksimalan iznos je 10 hiljada eura, kako bi kupili odgovarajuću opremu, da prave jame za kominu od masline, da unaprijede mlinove, zatim unaprijede preradu na porodičnim gazdinstvima, što je posebno interesantno za maslinare, jer je prošle godine dosta njih apliciralo, ali najmanje iz hercegnovske opštine“, navela je ona.
Tokom aprila u Opštini Herceg Novi biće zato organizovane edukativne radionice na kojima će maslinari moći da se informišu detaljnije o svim procedurama koje treba da ispune da bi ostvarili podršku.
„Možda 200 hiljada eura nije neka velika suma novca, ali mi smo prošle godine imali na raspolaganju 100 hiljada, pa ni ta sredstva nijesu u potpunosti povučena, tako da je neophodno da se pripreme proizvođači da žele da ulažu u taj sektor, i podrška je tu. Za veće projekte, tu je naravno podrška kroz IPARD program za investicije veće od 10 hiljada eura“, dodaje naša sagovornica.
Kad je riječ o sektoru ribarstva, prethodne godine bilo je na raspolaganju 300 hiljada eura i ta sredstva su prvi put u većem procentu iskorišćena. Zato su iz Ministarstva ove godine povećali agrobudžet na 348 hiljada, za modernizaciju ribarske flote za demerzalne vrste za što je opredijeljeno 100 hiljada eura, dok je prošle godine bilo 45 hiljada.
– Mi smo prošle godine tokom prezentacije agrobudžeta u Herceg Novom kazali da će naša podrška da zavisi od interesovanja koje pokažu ribari, pa smo ga koncipirali tako da za sve bude podrška. Osim za demerzalne, biće podrške i za pelagične vrste i marikulturu“, navela je Stolica.
Ipak, iako su mjere agrobudžeta podsticajne, interesovanje poljoprivrednika nije na zadovoljavajućem nivou. Stolica naglašava da procedure za ostvarivanje podrške nijesu komplikovane, te poziva sve poljoprivrednike da se prijave.

Zaleđe Novog za povrtlarstvo, voćarstvo, stočarstvo

stocarstvo koze rj 080216 Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja, s obzirom da postoje izvanredni uslovi za gajenje povrća i voća u novskom zaleđu podsjeća proizvođače da mogu dobiti značajnu podršku. Generalna direktorka Direktorata za poljoprivredu i ribarstvo, Danijela Stolica objašnjava da svi koji koriste sertifikovani sadni materijal imaju mogućnost da dobiju podršku od 50% uloženih sredstava – ako ulože 10 hiljada eura, bespovratno dobijaju 5 hiljada.
– Važno je da imaju fiskalne račune za materijal koji su kupili. Ne podržava se repro materijal, ali podržava se nabavka sitne, namjenske mehanizacije. Podrška voćarstvu je takođe 50% od uloženih sredstava, kao što je recimo uzgoj citrusa“, navela je ona.
Podrška je obezbijeđena i za stočarstvo – tako da za sve one koji imaju više od 4 grla goveda, imaće podršku od 70 eura po grlu, dok je za koze i ovce 7 eura po grlu, s tim što je za koze minimum u stadu 30, a za ovce 40. Da bi stočari ostvarili podršku, moraju da budu registrovani u veterinarskoj bazi.
„Prošle godine je sa teritorije Opštine Herceg Novi bilo interesovanja za preradu na porodičnim gazdinstvima. To je nešto što smo uveli prije tri godine, i raduje nas da interesovanje raste. To je dobro, jer se može ostvariti dodatna vrijednost na primarnu proizvodnju, a to je oprema za proizvodnju sira ili odgovarajuća oprema za one koji suše meso na gazdinstvima. Da bi se podrška ostvarila potrebno je da se poštuju minimalni standardi o bezbjednosti hrane“, dodala je ona.

Poljoprivrednici se edukuju u inostranstvu

images_slike_ilustracija_ribari_more_kocaI ove godine jedan od fokusa Ministarstva poljoprivrede biće studijska putovanja za poljoprivrednike, na kojima će se oni dodatno edukovati. Tako će za maslinare biti omogućeno putovanje ili u Grčku ili u Hrvatsku ili pak neku treću mediteransku zemlju.
„Posebni uslovi za učešće u studijskim putovanjima ne postoje, ali je važno da proizvođači budu prepoznati kao aktivni, ili ako su početnici, a imaju neku viziju nečega što bi radili, Ministarstvo je tu takođe tokom prošle godine izlazilo u susret“, dodala je Stolica.
U ovoj godini biće objavljeno 20 Javnih poziva, 4 više nego u protekloj, a to znači da se, sa jedne strane, sredstva transparentnije troše, a s druge da se procedure postepeno prilagođavaju onima koje će biti obavezujuće kad Crna Gora bude potrošila evropska sredstva, odnosno kad budemo članica EU, objasnila je Stolica.

Usklađivanje sa standardima EU

Kad je riječ o otvaranju pregovaračkog poglavlja 13 – Ribarstvo, koje bi trebalo da bude otvoreno u prvom kvartalu ove godine, Stolica je podsjetila da je pregovaračka pozicija predata Evropskoj komisiji u decembru, koja sada treba da formira zajedničku pregovaračku poziciju, i sada je sve u rukama evropskih partnera. Kako je zaključila, vjeruje da će osim poglavlja 13 – Ribarstvo, biti otvorena i još dva – 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj, ako i 12 – Bezbjednost hrane.

3 Komentari

  1. Uvozne sorte ne želim da sadim,platiću domaće ili ih posadit od starih,a džabe mi ništa ne treba.

    0

Ostavite komentar

*

code