Đorđe Matković: “Mrmotni dan” Tome Stanića

Đorđe Matković: “Mrmotni dan” Tome Stanića

1686
10
Podijeli

Kada sam na portalu Radija Jadran pročitao da Toma Stanić 13.12.2017. priređuje koncert i na njemu svira Waldštajn sonatu, kroz glavu su mi prostrujale tri decenije diskusija sa Tomom u vezi upravo te sonate.

Nema niti jednog našeg susreta na Škveru, a da me on ne pozove na piće, i onda pred društvom počne da priča ono šta sam mu svojevremeno rekao o Waldštajn sonati.

Picerija i restoran

Pokušavao sam da ga ubijedim da se konačno okane toga, da ljudi koji slušaju njegovu priču ne razumiju poentu te anegdote iz najjednostavnijeg razloga što ne poznaju klasiku i jer je Waldstajn sonata za njih – “špansko selo”!

To kod Tome nikako ne pomaže. Baš kao u američkoj fantastičnoj romantičnoj filmskoj komediji iz 1993. “Dan mrmota” (engl. Groundhog Day), koja govori o ciničnom meteorologu, Philu Connorsu (Bill Murray), koji proživljava stalno isti dan – ja već tri decenije doživljavam da Toma ljudima permanentno priča šta sam ja prije tri decenije rekao u vezi Waldštajn sonate…

Kažu da se klin klinom izbija. Dakle, ako sretnete Tomu Stanića pitajte ga šta je to Đorđe Matković svojevremeno rekao o Waldštajn sonati.

Možda će Tomu jednog dana konačno proći volja da Novljanima o tome govori. Pogotovo ako se to javno objavi!
A čitava pozadina (feedback) te moje izjave je sljedeća. Jednog ljeta, negdje koncem osamdesetih godina, diskutovali smo na Škveru u vezi interpretacije klasicne muzike.

Diskusija se bila otegla, zvijezda na nebu je bila dobro upekla i ja sam već ustao da idem. Kao zadnje sam u žustrini diskusije rekao “da po meni pijanista koji izlazi na podijum da odsvira Waldštajnovu sonatu mora biti pod naponom kao bokser koji ulazi u ring na boks meč.” I danas sam tog mišljenja, a ono se Tomi toliko dopalo da me tom pričom “progoni” već tri decenije. Baš kao u filmu “Mrmotni dan”…

Waldštajnovu sonatu sam slušao u Minhenu uživo nekoliko puta. Daleko najbolju interpretaciju (ne samo po meni) izveo je slavni Maurizio Pollin, i negdje u drugoj polovini osamdesetih godina.
Bio je u to vrijeme na vrhuncu slave i napona snage , a te večeri posebno nadahnut. Svirao je tu sonatu (čiji je podnaslov Sonata Grande) upravo grandiozno!

Ono što mi je te večeri užasno smetalo je bilo to da je neko tokom čitavog vremena sviranja zanosno melodičnih djelova sonate tiho pjevušio melodiju…

Okretao sam se nervozno lijevo i desno da vidim ko to radi, da ga opomenem, ili još bolje – zadavim! Kroz par dana čitao sam u novinama sjajnu kritiku za taj koncert i opasku da je Polini te večeri bio toliko inspirisan da je pri sviranju – zanosno pjevušio…
Slušao sam potom nekoliko desetina različitih interpretacija te sonate koja odiše heroizmom i došao do zaključka da je pijanisti za tu sonatu potreban ne samo adrenalin u krvi već i – testosteron! Upravo tako! Još nikada nisam doživio da je neka pijanistkinja uspjela uspješno interpretirati tu sonatu! Nisam primjetio ni da je neka pijanistkinja u Minhenu stavila na repertoar Waldštajnovu sonatu.

“Daktilografski” odsvirati Waldštajnovu nije pretjeran problem, to radi i jedna desetogodišnja Japanka na Youtube! Ali izmedju daktilografskog sviranja i velike interpretacije Waldštajnove sonate stoji planina velika kao Mont Everest! Kome to nije jasno neka sebi zamisli ženu – patrijarha ili ženu – guslara. Istu stvar ni u kom slučaju ne bih tvrdio da je u pitanju klavirska muzika Mocarta ili Šopena. Zabezeknut sam kako Japanka Miciko Učida interpretira Mocartove sonate. A za Šopena su pijanistkinje uvijek imale ogromno srce.

Ali, Betovenove sonate Waldštajnova i Apasionata su do te mjere androgene da ih uspješno mogu interpretirati samo vrhunski pijanisti.

Ako neko ima neki primjer koji obara ovu moju tezu neka to izvoli navesti. Ja sam uvijek voljan naučiti nešto novo.
Na kraju bih se osvrnuo na situaciju sa ozbiljnom muzikom u Herceg Novom. Sa ljetnjim festivalom “Dani muzike” Herceg Novi ima više nego što objektivno zaslužuje. Da nije ogromnog entuzjazma Borisa Kraljevića taj festival bi se sigurno već odavno bio ugasio. Mnogi bi bili srećni, većini Novljana on ne bi uopšte nedostajao. Do prije par godina ulaz na koncert je bio besplatan. Dvorana je uglavnom samo zadnjeg dana bila puna. Svirao je Boris, a to je ono šta Novljani još mogu da vide i čuju od klasike… Potom je uvedena ulaznica za dva eura – niti tog zadnjeg dana sa Borisom sala više nije puna…

Ali, to nikome ne smeta da se i na otvaranju prvog i na zatvaranju zadnjeg dana drže vazda isti sladunjavi “sindikalni govori”…
Koliko mi je poznato, radio stanice u Herceg Novom ne emituju klasičnu muziku. Izgleda da mora biti veliki dan žalosti pa da radio bude naredbom zadužen da emituje ozbiljnu muziku. Nikome ne bi pala kruna sa glave kada bi se recimo nedjeljom ujutro, kada “generacija smartfon” još spava, tu i tamo emitovao neki kratki biser ozbiljne muzike.

Herceg Novi (između Dubrovnika i Kotora!) bio se kandidovao za Evropski kulturni centar. Strijepio sam da će se to dogoditi, da će nekome pasti na pamet da sagradi koncertnu dvoranu za stanovništvo koje ima i drugih prioriteta nego da se bakće sa Betovenovom Waldštajn sonatom.

Moj utisak je da bi prosječni Novljanin najradije da je ulaz na kocert klasične muzike ponovo besplatan, da na koncertu svira neki slavni Rus, pa da mu potom neko u par rečenica ispriča kako je bilo na koncertu.

Ja toliko. Vjerujem da će Toma shvatiti “Mrmotni dan”, muzičari moraju imati sposobnost da istrpe kritiku. A da će u Novom porasti interesovanje za klasičnu muziku – u to niti vjerujem niti se tome nadam.

Pozdrav iz Minhena Đorđe Matković

P.S Pozdravljam i sve junake koji pod štitom pseudonima davaju opake i zajedljive komentare, a u stvarnosti su ulizice.

10 Komentari

  1. Novljani ne bi da plaćaju ulaz.Novljani bi da slušaju nekog Rusa.Mrmot bi da zavije čokoladu u foliju.A ja sam eto zlonamjerni komentator i ulizica pride.Opustite se Matkoviću i zažmurite po nekad jer i Vama po neko zažmuri,da znate!

  2. Anonymus, naprotiv, interesuje nas, neke, neki iskaz mimo dnevnog, da ne kažem političkog. Mada, u komentarima za određene teme koje me interesuju uvijek potražim onaj koji stoji ispod Vašeg nicka. Često mislim slično Vama, ali ne u ovome. Bilo bi dobro i stimulativno da češće tekstovi u ovom tonu – znalačkom, ozbiljnom, iz jedne druge perspektive i dobronamjerno kritički, osviću u našim medijima i motivišu kulturne poslenike na više i bolje. Potrebno je znati da postoji neko vrednovanje mimo tapšanja po ramenu, palanačkog skakanja na noge na prvom aplauzu za svaku prosječnu predstavu, nešto preko kriterijuma koliko ljudi je došlo i da li je došla ‘elita’ na neki program u Novom. Kritički stav i ozbiljna analiza, uz sve drugo, lokalno i lično, meni lično vrlo odmjereno i simpatično, što ovaj tekst donosi je pravo osvježenje. Na Danima muzike već nedostaje znalački i kritički doprinos uvažene Marije Adamov. Gospodine Matkoviću, podržavam ideju sa vrijeme za klasiku na lokanim radijima, makar javnom servisu i molim za još neki tekst, o temama koje su Vam bliske, sluteći da to nije samo klasična muzika

    9
    3
    • @ Teuta
      Prica o koncertu ili izlozbi fotografija mi je skroz ok, ali ova samoreklamerska o “intelektualnim visinama” nekoga, svakako ne!

      8
      2
  3. Djordje Matkovic je jedan od najboljih poznavalaca klasicne muzike, narocito klavirske i broj koncerata koje je odslusao i virtuoza koje je cuo je veci od vecine profesionalnih muzicara sa ovih prostora. Njegovo obracanje Tomi je vrlo dobronamjerno.

    12
    14
  4. E kakvi ste zalosni zlobni i sporki pojedini sto visite na portalu Jadrana da bi samo kritikovali pa sto god.. vama nista ne valja.Jao doma vasima s vama

    9
    13
  5. Svaka čast gdine Matkoviću ali vi ste Tomu prikazali kao pozitivnu osobu.Mi koji ga poznajemo sa Škvera znamo da to nije tako.Ovaj put ste totalno promašili.

    22
    11
  6. Đorđe, problem je što ste vas dvojica jednaki i ti to kod sebe ne primjećuješ, isto kao i Toma što to ne može primjetiti sam za sebe. Pozdrav sa Škvera.

    24
    6

Ostavite komentar

*

code