A, KAKO JE U BEOGRADU, PITAJU LI ZA NAS…

A, KAKO JE U BEOGRADU, PITAJU LI ZA NAS…

48
0
Podijeli

beogradSezona je godišnjih odmora i uglavnom se dočekuju furešti, ali kako izgleda kada ovdašnji pođu koji dan do Beograda, pa još pri tom ponesu svoje reportersko znanje, kao naša Jasmina Bjelica, onda njen mail upućen redakciji Jadrana lako postane zanimljiva priča. Evo,  dijelimo je sa vama:

Pozdrav za čitavo društvance koje vjerovatno skapava na vrućini ovih dana uz sva moguća dešavanja, kojih kako vidim na našem sajtu, ima u izobilju….

 

Moram priznati da mi već po malo svi nedostajete 🙂

Ovdje su ljudi tako ogoročeni i sivi i sumorni, ne vide boljitak ni u kakvom pogledu, razočarani su onima koji će im formirati Vladu. Očekuje ih još jedan talas poskupljenja, veći PDV, pa su im planovi o odlasku na more samo u sferi maštanja. Crna Gora im jeste najbliža i možda za njih najjeftinija, ali i za to moraju dići kredit da bi se spustili na more.

Interesantno je da se masovno reklamira hrvatsko primorje i to na ogromnim bilbordima u samom centru grada. Kad je riječ o nama onda su to Budva i Ulcinj. Ne vidjeh ni jednu reklamu za Novi. Oni koji namjeravaju kod nas, to su već ustaljene šeme, odlaze kod poznanika, rodbine ili dolaze oni koji imaju svoje stanove i kuće…. i uopšte malo ih šta intersuje o Crnoj Gori. Ako i objavljuju nešto u medijima onda su to skandalozne stvari: “Crnogorci naplaćuju ležaljke 100 eura u Budvi”, videh juče u Kuriru. Zanima ih samo ono sto se tiče njih, kao što je vijest, da se na ulazu u CG čeka po nekoliko sati zbog provjera boravišnih taksi. To, kažu nije način da se ophodi sa onima od kojih žive.. heheheh, tako oni misle…. No, ipak, saznah, spavaća kola u vozu Beograd-Bar rasprodata su za jul.

No, Beograd je konstantno pun i stalno ima nekih dešavanja.

Pozorišna sezona je za većinu teatara bila završena kada sam stigla, ali sam, ipak, stigla da pogledam predstavu Biljane Srbljanović – Nije smrt biciklo(da ti ga ukradu) u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u režiji Slobodana Unkovskog. Da li zbog toga što je premijera bila skoro prije godinu, ili zato što je karta 10,5 i 8 eura, tek malo gledalaca je ispratilo glumačke bravure Voja Brajevića, Slobode Mićalović, Anite Mančić, Branislava Lečića i drugih. Možda i previsoke temperature, koje ovih dana dostižu i 38 stepeni u hladu ipak više privlače dešavanja u Knez Mihajlovoj. Tako su proteklog vikenda na 7 tačaka u ovoj najprometnijoj ulici organizovali koncerte džeza, bluza, rok koncerte kao i operu na otvorenom i nekoliko izložbi – Duh Beograda. Sve je osmišljeno kako bi se, kako ovdje kažu, vratio duh Beograda pa je čitava manifestacija i nazvana – beogradizacija Beograda. Možda bi ovom idejom mogao da se povede i naš Novi, koji, inače, voli da se „oslanja“ na Beograd. Bila bi to manifestacija -Novizacija Herceg Novog, jer kao što vidimo nije grijeh čuvati sebe od zaborava i nekih drugih kultura koje prijete i Beogradu da nadjačaju ono što jedan grad čini specifičnim i prepoznatljivim.
No, Beogradu i dalje ne nedostaje protesta, to je nešto kao” turistička ponuda” – pa su prije nekoliko dana protestovali ispred svog javnog servisa, nezdovoljni onim sto im pruža, tačnije zbog filma koji nije emitovan ”Težina lanca”. Film, koji je privukao mlađariju, ali i one malo odraslije je premijera Ledenog doba 4 u centru Sava. Ulaznice od 3 i 4 eura bile su dovoljno primamljive da napune klimtizovanu, do smrzavanja, salu.

Tinejđžeri su ovih dana mogli uživati i u koncertima na Ušću, a ono što vas očekuje ako dolazite krajem sedmice u Beograd jeste besplatni ”belef” na Kalemegdanu, gdje će u prijeko potrebnoj hladovini u večernjim satima koncerte imati poznati domaći bendovi, ali i Sergej Trifunović.
I još nekoliko utisaka, najveća je gužva u toku radnog vremena :))

I pored sve te kuknjave  jada, i velikog broja beskućnika i posjaka na svakom ćosku, voze se bijesni automobili. Autobusi gradskog saobraćaja su, ipak, uvijek krcati, svi se švercuju, niko ne kucka kartice. Mijenjačnica ima na svakom ćošku, ne uzimaju eure po prodavnicama, a u restoranima je to 100 dinara – 1 euro ??!!

Fontane polako postaju zaštitni znak Beograda, svuda ih ima i voda se izliva na sve strane, a to im je i dobro, jer ljudi pune flašice za džabe. Po ulici su flašriane vode 50 ili 60 dinara. Ali imaju i nude naša vina. Zaista sam se uvjerila u našu šalu koja je u stvari živa istina:
– Koja vina imate?
– Crno i belo. Crno je Plantaža, a belo 13 jul – kaže upućeni konobar mom zblaznutom mužu prije neku noć. Na kraju uz navođenje saznadosmo da su to crnogorksi Vranac i Chardonnay :)))))))
Eto, toliko od mene, vidimo se 9. jula i čujemo tačno u 8 h.
Pozdrav od Jasmine 🙂

Nema komentara

Ostavite komentar

*

code