Početna Društvo Cigarete, prašina, zagađenje – faktori rizika obolijevanja od opstruktivne bolesti pluća

Cigarete, prašina, zagađenje – faktori rizika obolijevanja od opstruktivne bolesti pluća

2

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) jedno je od najčešćih nezaraznih oboljenja koje utiče na kvalitet života pacijenata i njihovih porodica. Tokom novembra širom svijeta ukazuje se na alarmantan podatak da, prema podacima SZO, od ove bolesti u svijetu boluje oko 235 miliona ljudi. Takođe, ova hronična opstruktivna bolest pluća je jedna od rijetkih bolesti koja u 21. vijeku ima rastuću stopu oboljevanja i smrtnosti.

Pušenje cigareta označeno je kao glavni faktor rizika za HOBP. Drugi faktori rizika su zagađenje vazduha, prašina u prostorijama u kojima boravimo ili česte infekcije disajnih puteva tokom odrastanja.

„Sa jedne strane pušenje je glavni uzročnik hronične opstruktivne bolesti pluća, a sa druge strane, prema posljednjim informacijama SZO, u svijetu danas ima 1,1 milijarda pušača. Brojka pokazuje koliko je teško odreći se te loše navike i pored svih zabrana i saznaja o njenoj štetnosti. Postavlja se pitanje da li je borba protiv pušenja posljednjih decenija urodila plodom“, izjavila je doktorka Aleksandra Ješić, specijalista opšte medicine, piše Blic.

Eksperti iz oblasti javnog zdravlja takođe ukazuju na ovu statistiku, koja će prema procjenama i dalje da raste i sve više se okreću konceptu „smanjenja štete“. Koncept zastupa upotrebu manje štetnih alternativa i nudi pušačima, koji neće da prestanu, bolju opciju koja može značajno uticati na javno zdravlje.

„Da budemo jasni, najbolja prevencija bolesti je potpuni prestanak pušenja. Ali, ako znamo da će neki ljudi nastaviti sa tom navikom i da dim cigarete sadrži više od 6 hiljada različitih štetnih materija od kojih najmanje 100 supstanci može da dovede do teških respiratornih oboljenja, logično je da jedna od opcija budu smanjenje štete i manje štetne alternative“, naglasila je doktorka Ješić, koja kao stručni konsultant po pitanju manje štetnih alternativa i koncepta smanjenja štete sarađuje sa kompanijom Filip Moris.
Bezdimni duvanski proizvodi zagrijavaju a ne sagorijevaju duvan, čime se oslobađa aerosol umjesto duvanski dim klasične cigarete, koji sadrži čak do 95 odsto manje štetnih materija.

Podsjetimo, Američka agencija za hranu i ljekove (FDA) je donijela odluku da se IQOS sistem, koji zagrijava a ne sagorijeva duvan, svrstava u kategoriju “duvanskih proizvoda modifikovanog rizika” (MRTP). FDA je utvrdila da naučne studije kažu da potpuni prelazak sa konvencionalnih cigareta na IQOS smanjuje izloženost štetnim i potencijalno štetnim materijama.

2 Komentari

  1. Највећи загађивачи на простору бивше СФРЈ су саобраћај, тј. возила, и индустрија. Возила, углавном, из разлога застарелости (преко 15 година у просјеку), али и неадекватног одржавања. И у једном и другом случају разлог су финансијске могућности, односно немогућности, власника возила да их замијене новим, или новијим, и да редовно и квалитетно одржавају возила (квалитетна мазива, квалитетни резервни дјелови и потрошни материјал и сл.). Постоји и проблем немара мањег броја возача који, да би уштеђели новац, мијешају прегорело моторно уље, трансформаторска уља и сл. са дизелом, не мислећи и не марећи за оне који иду иза њих и удишу њихове издувне гасове.
    Што се индустрије тиче, главни загађивачи су термоелектране. На нашим просторима, електрична енергија се, углавном, добија из термоелектрана (око 70%). Та постројења најчешће имају застарелу технологију за пречишћавање продуката сагоријевања, при чему се системи за пречишћавање често неадекватно и неблаговремено одржавају. Најочигледнији примјер је термоелектрана у Пљевљима. Ко је имао прилику да зими прође кроз Пљевља, зна о чему говорим, док Пљевљаци све то плаћају здрављем. У индустријском загађењу, у знатној мјери, још учествују жељезаре, комбинати алуминијума, површински копови угља, индивидуална ложишта итд. Црна Гора се ,,ослободила” жељезаре, али остали загађивачи су ту.
    Што се дувана тиче, ту сам танак са знањем, па нећу улазити дубоко у проблематику. Међутим, слушао сам пар пута неке љекаре, али и технологе са Пољопривредног факултета у Београду, који кажу да цигарете не би биле толико штетне да се у процесу прераде дувана не додају разни адитиви, којекакви појачивачи укуса, ароме и ко зна шта још. Управо ти додаци изазивају зависност од које се човјек тешко ослобађа, теже него од дувана. Наравно, ни сам дуван није благотворан по здравље, али уколико се умјерено конзумира, мислим да не изазива драматично оштећење здравља.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here

*

code