Početna Eco Grahovsko jezero: Za povratak sebi i prirodi

Grahovsko jezero: Za povratak sebi i prirodi

15

Možda će neko reći – dosta nam je života u izolaciji poslije dva mjeseca borbe sa korona virusom- ali, Grahovsko jezero je jedno od čarobnih mjesta Crne Gore, koje uvijek pruža neophodan spokoj i dodir sa onim iskonskim, vašim sopstvom. To dobro znaju oni koji ga posjećuju. Na žalost, mnogi stanovnici Boke Kotorske i ne znaju za Grahovsko jezero.

Maštajući o bjegu od stresne svakodnevice u neke egzotične daleke krajeve, zaboravljamo što imamo tako blizu i više od očekivanog.

Grahovo je dugo bilo zaboravljeno, ljudi se iseljavali, tražeći bolji život. Ipak, put Risan-Vilusi-Nikšić-Žabljak vraća život u Grahovo, koje je do 1964. godine bilo opština. Danas  je dio nikšićke, ali svega 15 minuta od mora. Iz Herceg Novog se laganom vožnjom stiže za manje od sata.

Grahovo ima velike potencijale za poljoprivredu i turizam. Ovog proljeća je posebno lijepo. Utonulo u zelenilo.

Kada prođete Dragalj, skrenete s glavnog puta I prođete centrom varošice. Tu su još vidni ostaci propale privrede. Ali, niču i nove lijepe kuće, sa baštama, voćnjacima… Grahovo ima preko 100 vikendica, koej su zimi prazne.

Uskim putem 3-4 km kroz šumu stižete do Grahovskog jezera. To je vještačko jezero koje je počelo da se gradi 1952. godine. Na početku brane je i spomenik na kome  piše:

“Vasilije Koačević Čile, narodni heroj postavio je na brani kamen temeljac 1.juna 1952. Brana je završena 1962, sanirana je 1988. Grahovljani podižu spomenik Čilu 15. jula 1988.”

Pred vama čisto i bistro jezero, puno ribe, okruženo šumom, u kojoj je mnogo osušenih četinara. To jasno govori da je Grahovsko jezero bez prave društvene brige. Čuje se samo ptičiji i žablji poj, šuštanje  borova, pad šišarki… Udišite duboko  sve mirise oko sebe. Htjeli ne htjeli, morate se predati prirodi.

Jezero je  podignuto u izvorišnom dijelu Grahovske rijeke, oko 500 m nizvodno od vrela. Zemljište je izgradjeno od dolomita i vododrživo je. Visina brane je 30 m, širina u kruni 3 m. Kruna brane je na 788,5m n.v. Njena dužina u tom dijelu iznosi 171,5m.

I pitate se – zašto je napravljeno vještačko jezero? Odgovor nam daje jedini čovjek kojeg srijećemo sa štapom na obali i koji godinama tu riba. Grahovljanin, Dragiša Đedović, koji je i član Sportskog ribolovnog društva Nikšić, objašnjava nam da je namjena jezera da se akumulira voda za poljoprivrednike  I navodnjava Grahovsko polje. Jer, zemlja je plodna, ali bezvodna.

-Na jezero dolazi sve više ljudi, vrijeme je interneta. Slikavaju i dronovima, objavljuju fotogafije. Ali i dalje sve djeluje netaknuto. Vidite koja je to ljepota. Ali, džaba, Opština ništa ne ulaže. Ribolovno društvo je obećalo da će jezero da poribi i zaposli dva čovjeka- priča za Radio Jadran, Đedović.

U jezeru ima ribe, šarana, klena..Na udicu ne može mnogo da se ulovi. Zato Đedović, kao i drugi ribolovci, dolazi da se odmori. Potvrđuje nam da je među onim sportskim ribolovcima koji su u Grahovskom jezeru hvatali kapitalce i kapiten VK Jadran Carine, Marko Petković.On je čak dva puta uhvatio istog šarana od 5 kg,  slikao ga i vratio u vodu.

Jezero je veoma lijepo i sve  privlačnije i za izletnike.  Ribolovci su ga već otkrili.

-Jezero je u vlasništvu države, resornog Ministarstva, a nikšićko ribolvno društvo gazduje. Došla je nova uprava, počeli su nešto da rade i čiste, možda će aktivirati i mlin. Ko zna?!  Na jezeru je dosta posjetilaca Nikšićana i Podgoričana, pogotovo kada počne kupanje. Ima i Bokelja, ali I ribolovaca iz Novog Sada- priča Đedović.

Grahovo živi od poljorprivrede, ali moglo bi više i od turizma zahvaljujući jezeru, ali i Arboretumu, bogatoj istoriji.

-Mogle bi staze da se urede, rasvjeta da se dovede oko jezera, da se otvori neki kafe, da ljudi mogu popiti sok, vodu, pojesti sladoled, da se zaposli jedan čuvar. Dok je gazdovala jezerom Elektroprivreda  bila su 4 čuvara, sada nema niko- podsjeća Đedović.

Da, moglo bi, ali to uređenje moralo bi biti s mjerom i velikom obazrivošču. Obnoviti šumu, prokrčiti, obilježiti staze, osvjetliti jezero…sve to da ničim ne naruši prirodni sklad i biološku raznovrsnost.

Eto, sasvim slučajno posjetili smo Grahovsko jezero na Svjetski dan biodiverziteta 22. maj. Obilježili taj dan ovom pričom, a Grahovo ih ima mnogo. Uskoro ćemo vam donijeti još jednu-dvije.

15 Komentari

  1. Kome nije jasno šta je BRUTALIZAM u arhitekturi, neka pogleda fotografiju spomenika uz tekst. Pitam se koliko BETONSKIH GLAVA je bilo potrebno da stvore ovaj projekat. Najgore je što se repina ove arhitektonske nesreće još uvijek vuče po ovoj zemlji.

    1
    2
  2. Bio sam kao klinac početkom šezdesetih godina na ljetovanju u Grahovu.
    U Novom sam loše stanovao, ali barem nisam imao zemljani pod u
    kuhinji. Oko tegle sa džemom na stolu seljaka kod kojih sam bio je vječito bio roj muva…
    Na livadi kraj kuće sam vidio kako je čudno debela magarica legla
    u travu, zastenjala, a potom je iz nje izašlo malo magare…
    Jednom su me poveli na branu na plivanje. Kada sam u vodi vidio
    zmije kako plivaju prošla me volja od plivanja…
    Rado bih vidio kako u Grahovu danas izgleda.
    Da ako se ulaže prilika da ponovo vidim branu i jezero.
    Ko zna da li bi više išta prepoznao.

    6
    3
  3. dokaz da su crnogorci neradan narod…. boje sljegnut na primorje i radit za 300e i necinjet nista., Citava CRNA GORA JE BOGASTVO!!! aali treba radit,. NE cekat nesto da padne sa neba…
    I prilagotit se potrebama., NISU nasi STARI misli o bogastvu!!!!Bili su bogati ako imaju komad zemlje!!

    17
    3
      • МА страшне су ти потребе у земљи која је још увијек у Средњем Вијеку! Дондо је баш добро написао само што су нас комуњаре отуђиле од свега па и од знања како да се живи у природи и од природе. А тај твој 21. вијек још увијек пати од мало-мало па нестане струје у Новом, а до прије пар година ни воду нисмо имали док није Оливера, фала јој, средила колико-толико нормално водоснабдијевање … Како објашњаваш туристима нестанак струје и воде у “туристичком мјесту” званом Херцег Нови, а да не помињемо као имамо тобож* Интернет који је (блаже речено никакав) нестабилан за 21. вијек, док оператер тврди да је оптерећење у љетњем периоду, што је смијешно, и тд., и томе сл.???

        5
        1
        • Postovaoce, moja djeca vole ici u muzicku skolu, balet i na jezike. Takodje volimo poc na koncerte, izlozbe i u pozoriste. I jednom godisnje par dana u inostranstvo, uvijek u drugu evropsku drzavu posjetiti kulturno istorijske spomenike. Volim u blizini imat ljekare i visokoskolsku ustanovu. Ovo su zaista skromne navike za 21.vijek ali konstantno ziveci na selu bilo bi apsolutno neostvarivo pogotovo kad bi drzali cak i jednu domacu zivotinju jer onda se ni na jedan dan ne mozes previse udaljiti. Priroda i selo su za odmor i uzivanje a za stalni boravak i suzivot sa prirodom samo za odredjeni tip ljudi koji su spremni da naporno fizicki rade, zive relativno daleko od medicinara, kulturno umjetnickih dogadjaja itd.itd. Zivot na selu zvuci romanticno ali vecina koja je tako i od toga zivjela znaju da to bas i nije tako.

  4. OVAJ LIJEPI ČJANAK O GRAHOVSKOM JEZERU NIJESTE SMJELI DA OBJAVITE JER ĆE SADA DA POHRLE “LJUBITELJI PRIRODE” SA ROŠTILJIMA I “KONTRAVEZNI INVESTITORI” KOJI ĆE DA GA ULJEPŠAJU SA BETONSKOM PLAŽOM I OTVORENIM ŠANKOM.

    60
    4

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here

*

code