Spomen obilježja Komnenoviću, Gojkoviću, Džumhuru i imena ulica po Elizi Duković i...

Spomen obilježja Komnenoviću, Gojkoviću, Džumhuru i imena ulica po Elizi Duković i Luštičkim kapetanima

44
Podijeli

Pred odbornicima hercegnovskog parlamenta, koju je predsjednik dr Miloš Bigović zakazao za četvrtak, naći će se i predlog programa za podizanje spomen obilježja Mirku Komnenoviću, Jeftu Đ. Gojkoviću i konačno, Zulfikaru Zuku Džumhuru.

Pored toga, u programu će se naći i predlozi za davanje naziva ulica “Put luštičkih kapetana” i “Ulica Elize Duković”.

Picerija i restoran

Inicijativa za podizanje obilježja piscu, putopiscu, filmskom i tv-scenaristi, slikaru, karikaturisti i zaljubljeniku u Herceg Novi, Zulfikaru Zuku Džumhuru, koju je grupa novskih intelektualaca inicirala još u februaru 2014. godine, uvrštena je u program za podizanje spomen obilježja za 2018. godinu na insistiranje odbornice DPS-a Nevene Keković na 4. redovnoj sjednicni Skupštine,  pred kraj prošle godine.

– Našla sam za svoju obavezu kao odbronica i kao građanka Herceg Novog, prije svega, da na predloženu tačku dodam  da se i Zuku Džumhuru podigne spomenik u našem gradu. Smatram da on, ne samo svojom biografijom, već i onim što je ostavio kao trag i učinio za naš grad to zaslužuje – kazala je za Radio Jadran, Nevena Keković.

Kako u materijalima za Skupštinu nisu precizirani datum i lokacija za postavljanje spomen obilježja, ona se nada da će se to dogoditi u što skorijem roku, ali i da će ono biti postavljeno tako da svaki gost Herceg Novog zna za trag Zuka Džumhura u njemu.

– U materijalu je navedeno da je riječ o spomen ploči sa medaljonom sa likom Zuka Džumhura, međutim, smatram da bi bilo znatno bolje kada bi se njegovo ime našlo na spomeniku – navodi ona.

Zulfikar Zuko Džumhur, ukoliko to prihvati Skupština, a saglasi se Ministartsvo kulture,  dobiće spomen ploču dimenzija 60×90 cm, koja bi trebalo da bude pozicionirana na lokaciji ispred bifea “Pod lozom”, odnosno nekadašnjom kafanom “Hercegovina”, u kojoj je on provodio dane u Herceg Novom.

Na ploči će biti ispisan tekst “Zulfikar Zuko Džumhur (1920-1989) Pisac i hodoljub”.

Zuko Džumhur je umro 27. novembra 1989. godine u Herceg Novom, a sahranjen je  29. novembra, u rodnom Konjicu.

U obrazloženju je navedeno da on spada u  istaknute ličnosti, čije djelo ima međunarodni istorijski značaj, kako to predviđa član 5, tačka 2, “Zakona o spomen obilježjima”, što predstvlja pravni osnov za postavljanje spomen obilježja.

Pored Zuka, spomen ploču bi trebalo da dobije i Jefto Đura Gojković, gradonačelnik Herceg Novog periodu od 1877. do 1881. godine, zatim od 1891. do 1899. i od 1905. do 1922. godine.

Statuu na kamenom postolju trebalo bi da dobije takođe nekadašnji načelnik Opštine Herceg Novi, Mirko Komnenović.

U obrazloženju je navedeno da Mirko Komnenović spada u istaknute ličnosti, čije djelo ima međunarodni istorijski značaj. Njemu je predviđeno podizanje spomenika, odnosno statue na kamenom postolju, na kojem će biti ispisano: “Mirko Komenović (1870-1941) – Veliki dobrotvor i načelnik Opštine Herceg Novi”.

Pred odbornicima naći će se i dva predloga za preimenovanje ulica. Risanska, u kojoj se nalazi Zadužbina Duković biće preimenovana u Ulicu Elize Lombardić. Na poluostrvu Luštica će ulica Luštička biti preimenovana u Ulicu Luštičkih kapetana.

44 Komentari

  1. Tvrtko je najveca glupost koju su uradili nazovi veliko srbi u ovom gradu. Nicim izazvani postavise i prisvojise za sebe tudjeg kralja. Tvrtko nema veze sa Novim Tvrko ima veze sa solilima. Grad je bio mali prije Tvrtka a isti i posle Tvrtka. Pogledaj istoriske mape dalmacije 1850 godine stampane u Veneciji.
    Dosta je vise izmisljanja i podmetanja ko zna iz kojih pobuda i razliga to rade pojedinci koji su nazalost u ovom losem vremenu mocni i prave gluposti jos vece nego spomenik kralju s krstom ko da je pop koliko je stvaran toliko je i lijep.i treba ga prenijet na solila ako nekom treba. A Mirka postavit u prirodnoj velicini na njegovo mjesto jer je Mirko utwmeljio ljepote ovog grada koje svaka garnitura vlasti unistava praveci se pametni a nije ih bog obdario tom vrlinom. Eto zato xxy.

    4
    2
      • Dzigi ,bilo ih dosta i u srpskoj vojsci ,neki sto su posli kao dobrovoljci iz H.Novog izbjegavajuci austro-ugarsku mobilizaciju a neki su presli tokom rata na srpsku stranu.
        Takodje bio je veliki broj Novljana iseljenika u SAD-e u Kaliforniji, po selima u hercegnovskom zaledju skoro svaka kuca je imala nekoga u SAD-e.Velika vecina njih se javila kao dobrovoljci, javili su se na poziv cuvenog guslara iz CG Perunovica koji je kupio dobrovoljce po SAD-e.Ima ih koji su prezivjeli rat ima ih koji su poginuli u proboju solunskog fronta .
        Ti mora da nisi starinom iz Novske opstine pa neznas detalje iz istorije Novoga prije 100 godina.
        Ja znam to po prici moga djeda koji je bio u San Francisko i 1915 dosao na Solun kao dobrovoljac a ratni put zavrsio 1918 na Zidanom Mostu,granica Slo-Austrija.
        U kojoj vojsci su tvoji bili neznam.

        5
        1
        • Xxy na Ceru imas da prinadjes spisak Austriskih vojnika nijesam bio ali sam ga citao i zaprepastio koliko je nasih prezimena na njemu. Mnogo vise nego u srpskoj vojsci, to je stvarnost i ne treba bjezati od nje i zasto da se ne zna zasto da uvijek pravdamo sebe nekim lazbim patriotizmom i skrivanjem ruznih stvari.
          Kad se istina zna ona se ne ponavlja, a laz uvijek ima reprizu i ponovi se ono sto nije bilo dobro. I jednom treba da stanemo na put laznom patriotizmu i da znamo i prihvatamo ruzne periode nase istorije. Ja bih Vam sada gospodine xxy napisao jer sam shvatio ko ste Vi ali urednik nece objaviti pa boze mij tu smo imamo vremena oboica kad Vi dodjete pa cinjenicama da raspravimo neke dogadjaje koje Vi uporno na ovom portalu potencirate i koriatite neke marginalne izvore za koje nijo ne zna dok Vi ne objavite.
          Zato do skorog vidjenja pozdravljam Vas, bez imalo ironije.

          1
          1
        • Malo pises kako ti je milo a ne kako je bilo moji su bili u crnogorskoj vojsci. I nijesu oblacili austrisku uniformu. Ratovali od lovcena do Mojkovca.

          1
          1
        • У време избијања Првог светског рата Бока Которска се налазила под окупацијом Аустро-Угарске. Срби Боке се по ко зна који пут у својој историји налазе у незавидном положају. Приморавани да служе окупаторску војску у борби против своје браће, на разне начине покушавају да то избегну. У знатном броју дезертирају а један део њих прелази у српску или црногорску војску. На жалост некима то не полази за руком већ губе живот на ратиштима широм Европе. Двојица од њих, браћа Јован (1886 – 1916) и Никола (? -1916) Јовови Шабовић нису имали среће у покушају пребега. Обојица су, као и знатан број Срба из Боке, насилно мобилисани у аустроугарску војску. Старији брат Јован је погинуо код Тиволија при покушају пребега. Породично предање говори да је том приликом узвикивао „Ја сам Србин“. Место погибије млађег брата Николе остало је непознато.
          Ђуро (5.5.1897 – 1917) Петров Вујовић губи живот, како то наводе чланови братства, као војник, у Вараждину. Остају, за сада, непознати детаљи везани за његову погибију.

          Деветорици Мојдежана полази за руком да се након великих мука као добровољци пребаце у редове српске и црногорске војске. Били су то:

          Секуле (26.2.1886-6.3.1949) Вилов
          У добровољце је ступио 1916. године, по доласку из Сједињених Америчких држава.
          Митар (7.9.1885-30.1.1951) Богданов Влаовић
          У добровољце је ступио по доласку из Америке 1916. године. Учествовао је у пробоју Солунског фронта 1918. године. Примио је добровољачко уверење на основу кога је добио земљу у насељу Силаш, код Вуковара 1923. године.
          Митар (25.10.1897-30.3.196?) Петров Влаовић
          У добровољце ступио као пребег из аустријске војске на италијанску страну 1917. године, а затим са српском војском наставља борбу. После рата примио је добровољачко на основу кога је добио земљу у Војводини, насеље Војвода Степа.
          Милан (1.11.1886-?) Краљевић
          У добровољце је ступио 1915. године, по доласку из Сједињених Америчких држава
          Илија (15.8.1870-1916) Поповић
          Добровoљац је постао већ 1912. године у време балканских ратова. Борио се у саставу црногорске војске. У борби против аустријске војске, као пушкомитраљезац, на Ловћену пада у непријатељске руке. Обешен је на Цетињу 1916. године.
          Јагош Тодоров Гојковић
          Филип (9.11.1889-1947) Поробић
          Борац Бокешког добровољачког батаљона од 1915. године. Након рата, а по одлуци тадашње власти, добио је земљу у Бајмоку. Одликован је Албанском споменицом и Медаљом за храброст.
          Божо (22.12.1884-31.12.1969) Унковић
          Земљорадник. Једно време живео је и радио у Америци у коју је дошао као слепи путник док је још био малолетан. По избијању Првог светског рата враћа се у отаџбину и пријављује се у добровољце . Као борац српског добровољачког пука учествовао је у пробоју Солунског фронта. За ратне заслуге одликован је Карађорђевом звездом. По завршетку рата а за заслуге у њему добија земљу на територији Војводине.
          Вуко (25.6.1879-16.10.1953) Шабовић
          Греши др. Ђуро Батричевић када у својој књизи пише да је Вуко у добровољце ступио по доласку из Сједињених Америчких држава. Вуко никада није био у Америци. У Италији је заслужио медаљу “Крст трупе Крајц” . Бежи из аустро-угарске војске и, као и многи Срби који су живели ван Србије, постаје добровољац српске војске .

          • Takodje i moj djede je bio dobrovoljac iz Kalifornije dosao preko Bizerte na Solun i bio u sesti dobrovoljacki Puk pod komandom vojvode Stepe Stepanovica.Dobio je kucu i okucnicu u Banatski Aleksandrovac od kralja Aleksandra kao dobrovoljac.Doduse nije nikad tamo zivio nego se vratio u Ameriku.

            1
            1
          • Nažalost, poslije Drugog svjetskog rata, svemoćni Ministar unutrašnjih poslove i šef UDBE Aleksandar Ranković je “Društvo solunskih boraca” proglasio reakcionarnim. Tada su mnogi, pa i bokeljski solunski dobrovoljci izgubili zemlju u Vojvodini, jer je arhiva uništena.

            1
            1
  2. Kao prvo ne zove se vise ni Hercegovina ni Pod Lozom nego Konoba Stara Kuca vise od godinu dana Zukovi crtezi se vec nalaze u konobi,Zuko je bio legenda i uvjek je dobrodosao na po jednu!

    10
    2
    • Jedino bi bilo pametno maci Tvrtka i stavit Mirka Komnenovica ali u prirodnoj belicini. A onu sprdnju kralja sa krstom hitno ukloniti da nas ne vrijedja. Svaku likaciju, koju jos nijesu ovi strucnjaci napali, da vrijedi u gradu napravio je Mirko. Normalno podici obeljezje Zuhu, Ivu Andricu i drugima a to nek rade umjetnici i arhitekte a ne esretni politicari.

      8
      6
      • U svakom gradu na svijetu je normaalno da ima spomenik osnivaca grada pa kakvi god da je bio.
        Dzigi ,objasni zasto su protiv Tvrtkovog spomenika.
        Naravno i Mirko je zasluzan.

        3
        2
  3. Svi su oni zaslužili spomen obilježja. Samo jedno mi nije jasno a to je zasto nema ulice ili spomen obilježja koja će nositi ime one koja nas je učinila boljima,velikodušnijima, poštenijima, složnijima, zašto nema imena “Iva Bijelić”? Prošle godine je bio predlog starog profesora da se dio Tople 1 zove po njoj,zašto niko to nije podržao,usvojio? Ona nas je ujedinila, napravila je od nas bolje ljude!

    11
    4
  4. Kad ce da se preimenuju dubrovacka i osjecka? Podjite u dubrovnik ili osjek pa nadjite Niksicku ii Novljansku ulicu. Neka od ulica u hn bi morale da nose imena nekih id poginulih botaca 90-tih ili nekog djeteta koje je iz naseg grada rano otislo. Napr ulica Ive Bjelic ili Strahibje Draskovica itd itd

    18
    19
    • Hej o čemu ti pričaš…jesu li Dubrovčani dolazili napad nas i otimati naše….Mislila sam da je dosta te zatucanosti,te malograđanštine.Ježim se od ovakvih komentara,ovakve mržnje.Zar ništa niste naučili.Dosta više ovakvog razmišljanja.

      14
      7
  5. Зуко би морао добити споменик и ништа мање. Изглед споменика и локација се може видети у књизи Д.Костића “Импресије-виђења Херцег Новог”. Зуко ју је сам нацртао а налази се у башти бивше кафане “Херцеговина”. Све друго је ружење за овог човека који је много задужио Нови.

    19
    3
  6. Svima njima treba podići spomen obilježja, nema spora. Ružan je utisak koliko sitnih ljudi misli da sebe promoviše preko ovih velikana. Za deset godina niko se neće sjetiti predlagača. Ta “slava” je kratkog vijeka.

    27
    4
  7. Ne vezano za ovaj clanak, bilo bi interesantno isteazito kojo procenat gradjana je uclanjen u neku politicku partiju. Tvrdim da niko od njih nije tu radi politickog opredeljenja stranke (demokratska, socijalisticka, desni,lijevi,centar) vec iskljucivo zato sto im je neko od rodbine ili prijatelja u toj istoj stranci i zato sto se drugacije ne mogu nigdje drigo zaposliti. E to je tuga jednog drustva i vodi ka total oj propasti.

    18
    4
  8. Stvarno sve pohvale za presjednika Skupstine sto je uvrstio ovaj predlog na dnevni red a gospodji Kekovic pitanje ko je vama branio dok ste bili na vlast da ovo uradite.

    27
    9
  9. Svaka čast za sva tri predloga. Uvijek će eko reći ,,Zašto nije ovaj ili onaj”, ali u Novome ima još dosta mjesta : )

    20
    3
  10. Imade li koga da se po pok. Admiralu Baroviću da ime jednoj od ulica u HNovom ili bisteb i dalje radije koristili imena Jokića ili Mladića za te potrebe. Ima li , medju vama, koja gradjanska partija.

    17
    28
  11. Predlazem da se Zuku, osim spomen ploce. postavi i bista. Sjecam se one Zukove “Kada se uzelim rodne mi Hercegovine odem u bife “Hercegovina” a kada se uzelim Beograda odem u bife “Beograd”.

    26
    6

Ostavite komentar