VEČERAS PREMIJERA, SJUTRA REPRIZA „PROVIDENCE“ U TIVTU

VEČERAS PREMIJERA, SJUTRA REPRIZA „PROVIDENCE“ U TIVTU

59
0
Podijeli

U velikoj Sali Centra za kulturu Tivat večeras u 21:30 biće premijerno izvedena pozorišna predstava PROVIDENCA, po tekstu Stevana Koprivice i Antona Pavloviča Čehova, u režiji, scenografiji i izboru muzike Egona Savina.

Igraju: Dondo Vojin – Nebojša Ilić Cile, Doktor Astić – Vojin Ćetković, Jelena, profesorova žena – Ana Vučković, Profesor Aleksa Mladen Nelević, Sonja, profesorova kćerka – Jelena Petrović,Majda, služavka – Dubravka Drakić,Tomažo – Dejan Đonović.
Za kostime se pobrinula : Jelena Stokuća, Lektor je bio Neven Staničić, Dizajn svijetla, Radomir Stamenković i asistentkinja režije Bojana Jelovac

STEVAN KOPRIVICA: ŠTO JE PROVIDENCA UJKA VANJI, I OBRATNO?

Što nam je to Čehov uradio da bismo mu oteli komad i od njegovog UJKA VANJE napravili PROVIDENCU? Anton Pavlovič ponudio nam je savršenu dramsku matricu da na njoj ispričamo priču koja se odmakla od apatije ruskih majura i naslonila na naše, primorske i mediteranske tuge i melanholije. Samo smo, eto, oduzeli primat „bolne ruske duše” Čehovu i napravili ogled koji dokazuje da su čežnje i neostvareni snovi, san o lijepom, a nedostižnom, svevremenske i sveprostorne kategorije. Boka Kotorska sapeta brdima klaustofobije suprostavljenim moru otvorenom i širokom, što je samo po sebi fenomenološki agon, imala je ili ima ljude sklone hroničnoj fjaci, depresiji, inertnosti i energijskoj samodestrukciji. Baš onakvi ljudi koji koračaju Čehovljevim komadima, ali mentaltiteski drugačiji. PROVIDENCU, suštinski, od UJKA VANJE razlikuje mentalitet, samim tim i karatkteri glavnih junaka. Shodno mentaliteskoj diferenci specifici akteri PROVIDENCE, prividenja, slutnje, božasnkog znaka, na trenutak povjeruju da u njima postoji neke forca koja će ih potaći da se otrgnu letargiji i osjećanju da su promašili sve što se promašiti može. Naravno, u zabludi su, hroničnoj i neizlječivoj, da će ljubav promijeniti svijet i njihove straćene živote osmisliti i oplemeniti. Ljubav je providenca, a kad providenca pasa ostaju sa hamartijom krivih izbora. Ishodi PROVIDENCE, iako smo poštovali Čehova, nisu kao u UJKA VANJI, u eliptičnoj putanji ponavljanja duranja i tavorenja. Neko će nešto ipak uraditi. U PROVIDENCI postoji subverzivni znak nepristajanja i tu se ona, definitivno i bogohulno odvaja od UJKA VANJE.

EGON SAVIN: OSTAJE TAJNA ZAŠTO POTKRADAMO SVOJE BLIŽNJE

Zar će za večna vremena ostati tajna šta su uzroci čovekove potrebe da svakodnevno ponižava, upotrebljava, potkrada svoje bližnje?
Šta je tek sposobnost pametnih i osećajnih ljudi da trpe, praštaju, nadahnjuju svoje tirane?
Zašto je istina neprihvatljiva, a pobuna toliko retka i slaba?
Zar je ljubav duševni poremećaj?

Nema komentara

Ostavite komentar

*

code